Svetski arheolozi oduševljeni Viminacijumom

|   Info
Oko 350 istaknutih istraživača iz 45 zemalja, koji se bave vojnim aspektima rimskog društva i države, a u centru pažnje su im granične oblasti – limesi, strategija i organizacija imperijalne vojske ovih dana borave u Viminacijumu gde se održava 24. svetski „Limes“ kongres.
Foto: viminacium.org.rs


Izvor: Tanjug, RTS

Ono što posebnu čar daje čitavom ovom događaju je to što su naučnici smešteni u legijskom logoru, koji je napravljen za njih na ostacima nekadašnjeg velikog rimskog grada, a borave u vojnim barakama napravljenim po uzoru one od pre 2.000 godina, naravno, uz kupatila i komfor koji rimski legionari nisu imali, kako kažu vizualizuje istoriju i motiviše.

„Možemo da osetimo ovo mesto i sve to inspiriše“, kaže Sabastijan Zomer, glavni arheolog zadužen za zaštitu spomenika kulture Bavarske.

„Viminacijum je ipak poseban za nas. Mislim da niko drugi u svetu nije otišao tako daleko u rekonstrukciji nekadašnjeg rimskog načina života, podizanjem domusa i legionarskih baraka. Bio sam ovde kada je postojao samo domus i obećao sebi da ću se vratiti“, deli Zomer svoje utiske za Tanjug.

Dodaje da „Limes“ kongres omogućava arheolozima iz čitavog sveta, od Izraela do Škotske, da razmenjuju iskustva i rezultate, ali i da obiđu lokalitete i spomenike u drugim zemljama i vide kako kolege vode računu o njihovom očuvanju i prezentaciji.

Zomer podseća da se arheološka iskopavanja obično posmatraju kao najvažniji segment istraživanja, najuzbudljiviji pošto „u svakom arheologu negde čuči Indijana Džouns“, ali da je izuzetno bitno na koji način se ono što se otkrije tretira i čuva, a tu je i treći segment, koji, primećuje, možda malo nedostaje Viminacijumu, a to je novac.

Ni Dejvid Briz, koji važi za „alfu i omegu“ svetske arheologije i jednog od najznačajnijih stručnjaka kada je u pitanju rimska vojska, ne krije svoje oduševljenje Viminacijumom.

Kaže da se tu odvijaju neverovatna iskopavanja, a što je po njegovom mišljenju još važnije, sve to ostaje otkriveno, a rekonstrukcija amfiteatra, logora, domusa omogućava da se stekne utisak kako je zaista izgledao život u Rimskom carstvu.

„To je fantastično. Kada ste arheolog priče se nikad ne završavaju, idete sa lokaliteta na lokalitet i neprestano dolazite do novih saznanja, a Viminacijum je u tom smislu vrlo dragocen“, kaže Briz, zadovoljan što učestvuje na ovom kongresu, a naročito je srećan zbog učešća velikog broja mladih istraživača.

Briz ukazuje i na potrebu upisa lokaliteta koji se nalaze na granici nekadašnjeg Rimskog carstva na Uneskovu listu svetske baštine, što, prema njegovim rečima, povezuje zemlje, privlači više turista.

Srbija je, kako kaže, „deo te velike arheološke porodice koja se bavi rimskom granicom“, uz Nemačku, Veliku Britaniju, Austriju, Mađarsku, Slovačku.

Sagovornici Tanjuga se slažu da je Viminacijum je lokalitet koji izuzetno znači svetskoj arheologiji.

„Na mnogim lokalitetima nastavilo se da se živi, ispresecano je novom infrastrukturom i nije lako istraživati posebno ako su ta mesta i danas naseljena. Viminacijum ima tu prednost što na njemu nema novog naselja i može se nesmetano istraživati, samo je pitanje vremena i finansijskih sredstava i ovde se može napraviti odličan posao što kolege i rade“, smatra Ivan Radman-Livaja iz Arheološkog muzeja u Zagrebu.

Direktor Arheološkog instituta SANU Miomir Korać ističe da je održavanje najvećeg evropskog arheološkog kongresa u Viminacijumu velika čast za Srbiju, na čijem tlu je rođeno 18 rimskih imperatora, i priznanje vrednosti tog arheološkog lokaliteta koji se nalazio na vojnoj granici (limes) nekada najmoćnijeg carstva.

„Mnogi su iznenađeni kako sve to izgleda. Iznenađeni su da je u Srbiji moguće napraviti ovako nešto. Svejedno što verifikuju i uvažavaju naše naučne rezultate, svi oni imaju globalnu sliku o nama, koja nije baš najpovoljnija, a naučna diplomatija briše to, jer nema opterećenost svakodnevnice i odnosima među državama“, rekao je Korać Tanjugu.

Za mlade naučnike ovaj skup je posebno važan, kako kažu za njih su ovo Olimpijske igre.

„Najveći svetski arheolozi su ovde i to je odlična prilika da pokažemo šta imamo. Potencijali kontakata koje ovde ostvarujemo su veliki“, kaže doktorand Ljubomir Jevtović.

Njegove koleginice Ana Bogdanović i Ivana Kosanović „Limes“ kongres vide kao priliku da čuju najveća imena svetske arheologije, da uspostave kontakte sa istraživačima u drugim zemljama što im može stvoriti mogućnost za saradnju u budućim projektima.

Doktorandu Iliji Dankoviću ovo je treći „Limes“ kongres kome prisustvuje i zapaža novu dimenziju - utisak „da možeda oseti kako se živelo u rimsko doba“, dok Ivan Bogdanović ceni mogućnost da svoje ideje predstavi „velikim umovima svetske arheologije“.

Od više od 40 rimskih logora, među kojima su bili i Londinijum, ispod današnjeg Londona, Mediolanum ispod Milana, Singidunum ispod Beograda, jedino je sačuvan Viminacijum, nekada glavni grad provincije Gornje Mezije i među značajnijim vojnim logorima na Dunavu.

U logoru na Viminacijumu nalazilo se oko 6. 000 legionara i još 600 konjanika, a sam logor se prostire na 16 hektara i zahvaljujući tome Srbija ima svetsku arheološku ekskluzivu.

Na kongresu će do 9. septembra biće reči o životu u na granicama jednog od najvećih carstava u istoriji sveta, a nakon njegovog završetka Limes park sa vojnim logorom i poligonima biće na raspolaganju svim posetiocima i turistima, posebno deci za koje će biti organizovani edukativni programi.

 

 


    

 

Komentari (0)

Ne postoji komentar!

Napišite komentar