Izvor: BBC News na srpskom

Dve cigle, to je sve što je potrebno. Mogu da posluže i dve jakne, školske torbe ili dve grane, šta god da je pri ruci.

Naravno, i lopta kojom će neki dečak ili devojčica, nogama punim masnica, nervirati onu gospođu iz ulaza pored.

Po kiši ili snegu, nije bitno. Ni da li je napolju dobrih 40 stepeni i da li igru stalno prekidaju automobili koji bezobzirno idu svojim putem – preko terena.

U tim situacijama se u malim glavama prvi put učaure snovi o stadionima Zvezde, Partizana, Mančestera ili Rima.

Ti snovi često ostanu nedosanjani, ali sa internetom je sve moguće.

Portal Enterprenuer objavio je nedavno listu šest društvenih mreža koje menjaju svet, način na koji se ljudi povezuju i otkrivaju nove prilike.

Na primer, tu je Mikser – mreža na kojoj raznorazni umetnici mogu da stupe u kontakt i tako možda nešto lakše dođu do novca.Tu su i Enjdžel list, namenjen startapovima i investitorima, Risrč gejt za naučnike i razne istraživače, kao i Sermo mreža za lekare.

Na toj listi i Srbija ima predstavnika – Sportifiko, društvenu mrežu namenjenu sportistima i trenerima.

Sportifiko je nastao 2016. godine u Beogradu, a idejni tvorac je 25-godišnji ajtijevac i bivši golman Miloš Erić.

„Imali smo nekoliko minuta da se radujemo kada smo videli tu vest, a onda smo se vratili na posao“, kaže uz osmeh Erić za BBC na srpskom.

Mladi fudbaleri na Sportifiku mogu da naprave profil na kojem će beležiti uspehe, kao i svaki trening, gol i asistenciju. Naravno, pošto je reč o društvenoj mreži, postoji i čet zbog kojeg stalno zvrndaju notifikacije.

Iako među korisnicima ima najviše onih koji su u mlađim kategorijama, Erić ističe da je mreža namenjena „svima od 13 do 65 plus“.

„Imamo i neke veterane, ljude starije od 50 godina koji i dalje igraju fudbal, prvotimce i trenere. Svi su dobrodošli“.

Prema njegovim rečima, ideja Sportifika je da mladi sportisti imaju način da se predstave.

„Veoma je mali broj mladih fudbalera koji imaju svog menadžera, želimo da im damo alat kojim će promovisati karijeru“.

Kako kaže, profil na Sportifiku mladima može da služi kao CV sa osnovnim informacijama – godište, klub, visina, težina, pozicija u timu, ocene – ali i celokupna statistika.

„Postoji tabela koja se pravi svakom objavom statusa sa utakmice u kojoj su minuti koje je korisnik odigrao, golovi, žuti kartoni i sve drugo što se dešava.

„Klinci zapravo imaju nešto što su do sada imali samo najpoznatiji fudbaleri sveta na sajtovima poput Transfermarketa„, navodi Erić.

Miloš Erić je rođen 1993. i bivši je golman, a među stativama je stajao od pete do 19 godine, branivši boje nekoliko beogradskih klubova.

U periodu nakon teške povrede kolena došlo je vreme za upis na fakultet i Erić se odlučio za IT koji mu je dobro išao, pa je fudbal ostao samo najvažnija sporedna stvar.

Kako kaže, od ljubavi prema sportu i kompjuterima nastala je sportska društvena mreža.

„Nije ta povreda bila kraj, već novi početak – evo, Sportifika.

„Oduvek sam znao da ću da pokrenem neku svoju priču. Želim da napravim nešto što će bar malo poboljšati ljudima živote. Neću da sedim na jednom mestu, hoću da napravim nešto“.

U Srbiji se često – opravdano ili ne – može čuti da u sportu, a naročito u fudbalu, ne možeš uspeti ako te neko „ne gura“ i ako nemaš pedigre.

Erić kaže da je jedan od motiva da napravi društvenu mrežu upravo bila nemogućnost njega i njegovih saigrača da budu primećeni.

„Svi moji drugovi i fudbaleri koje sam upoznao u 15-godišnjoj karijeri u mlađim kategorijama… Niko nije uspeo u fudbalu. To je više stotina dece koja su prestala da se bave sportom, što je poražavajuće“.

On navodi da je prirodno da postoji neka sportska društvena mreža i da je bilo samo pitanje trenutka kada će je neko napraviti.

„Niko do sada nije nije uspeo, postoje razni pokušaji, ali niko nije pogodio recept za sportsku društvenu mrežu koju će ljudi hteti da koriste.

„Na putu smo ka tome, imamo još mnogo koraka, ali idemo ka tome“.

Erić kaže da Sportifiko ima oko 9.000 korisnika iz Srbije i inostranstva, od čega su četvrtina treneri, a četvrtina devojke.

„Ženski fudbal, a i sport uopšte, daleko je od muškog. Možda na ovaj način pomognemo da se pre svega za ženski fudbal čuje, da bude kul i da roditelji žele da se njihove ćerke bave fudbalom ili već nekim drugim sportom“.

Kako navodi, planovi za budućnost Sportifika su veliki, a cilj je izlazak u svet.

„Naša vizija je da dođemo do 100.000.000 korisnika koji će vršiti promociju sporta i da postanemo najpozitivniji primer društveno odgovornog projekta. Kao što su iz Majkrosofta govorili ‘personalni računar u svakoj kući’, tako je ovde ‘sportista u svakoj kući'“.

Ipak, Erić navodi da on i njegov tim imaju još mnogo da uče.

„Mi smo mlad tim iz Srbije, male zemlje kada pogledate globalne startap centre kao što su Silicijumska dolina, Berlin, Izrael ili Talin, ali imamo ogromnu energiju i nećemo stati dok ne dođemo do svetskog nivoa.

„Korak po korak, jesmo mladi i u nekim stvarima neiskusni, ali to rešavamo tako što se penjemo na leđa divova.

„Plan je da formiramo tim mladih ljudi i savetnika – budućih partnera, investitora i ljudi koji su prošli mnogo toga – pa uz njihovo iskustvo i znanje da dođemo do zacrtanih ciljeva“.

Jedan od važnih delova Sportifika su tekstovi i intervjui u kojima poznati sportisti mladima objašnjavaju šta je potrebno uraditi da bi jednog dana bili kao oni.

Njihovi sagovornici, između ostalog, bili su Andrija Gerić, Marina Maljković, Saša Đorđević, Aleksandar Šapić, Nemanja Matić i Veljko Paunović.

Ruža Ilić iz Sportifiko tima kaže za BBC da u tekstovima insistiraju na aktuelnim stvarima koje su korisne mladim sportistima.

„Studenti koji se školuju za trenere uče iz knjiga sa primerima koji su davna prošlost. Mi tražimo aktuelizaciju.

„Na primer, u priči o trenerskom tandemu Crvene zvezde nije nas zanimalo kako je Zvezda prošle sezone posle toliko godina uspela u Evropi, već kako to da Vladan Milojević i Vlada Janković od Čukaričkog do Zvezde prave rezultat – šta je to što oni koriste, a što daje efekat“.

Kako kaže, zbog toga su i FIFA i UEFA prepoznali Sportifiko i kao sportski medij, pa su imali ljude na Svetskom prvenstvu i finalu Lige šampiona.

„Na primer, Zinedina Zidana na konferenciji za novinare sam pitala kako on, kao trener koji je ranije bio igrač, to iskustvo koristi da motiviše igrače da se izbore sa pritiskom.

„Antoana Grizmana smo na Svetskom prvenstvu pitali šta ga najviše motiviše – kako zvezda na njegovom nivou razmišlja, to je korisno deci.

„Nemanja Matić – nije nas zanimalo gde će on da pređe iz Čelzija, o čemu su svi pričali, već zašto nije izabrao put koji svi izaberu preko Zvezde i Partizana, već je išao u Slovačku da igra“.

Erić tu dodaje da je cilj svakom detetu približiti „svetsku klasu i svetski osećaj“.

„Bogdan Bogdanović je pričao kako je došao do toga da ima takav šut. Kad sam čitao taj tekst poželeo sam da izađem u školsko dvorište i šutiram trojke“.

Da biste bili deo Sportifika potrebno je da se registrujete na njihovom sajtu, ali i da budete aktivan fudbaler ili trener sa licencom.

„Ipak se od njih očekuje neka stručnost, a to nam je važno zbog sigurnosti korisnika“.

Erić kaže da je jedna od najvažnijih odluka koju su doneli jeste da Sportifiko mogu da koriste „samo pravi sportisti“.

„To može da bude i dečak od 13 godina, ali ne može bilo ko – samo sportisti i sportski sadržaj“, ocenjuje on, ističući da je Sportifiko zato najsigurnija društvena mreža.

„Zato nemamo 100.000 korisnika, analitika nam pokazuje da ljudi odustaju kada im tražimo da potvrde da su fudbaleri. Taj korak postavlja ton cele aplikacije – zabava, ali sportskog duha“.

Umesto lajkova – aplauz. Ko skupi najviše aplauza ulazi u tim sezone i dobija nagrade.

„Kao što biraju tim Svetskog prvenstva ili tim Lige šampione, tako i mi na Sportifiku biramo tim sezone. Golman sa najviše aplauza će biti golman tima sezone, pa bekovi i tako sve do napadača u formaciji 4-2-3-1″.

„A da bi došao do aplauza potrebno je da objaviš veliki broj statusa i time predstaviš svoju karijeru, da CV podeliš prijateljima“, kaže Erić.

Prema njegovim rečima, na taj način mladi sportisti promovišu sebe, ali i sport jer će neko na taj način tek početi da trenira i bavi se sportom.

Tokom razgovora za BBC Erić je pričao i o svojim uzorima.

Prema njegovim rečima, to su velikani koji menjaju i koji su promenili svet – Ričard Brenson, Stiv Džobs, Ilon Mask.

„Brenson mi je jedan od omiljenih. Znam da je javno govorio da je disleksičan i da je zbog toga sve radi na najjednostavniji način.

„Kad dođe u firmu totalno je razmontira i želi da je sklopi tako da bude jednostavna“, navodi Erić, ističući da je Brenson „možda najbolji primer preduzetnika iz Britanije koji je veoma šarmantna i motivišuća ličnost“.

Kako kaže, zbog toga je Sportifiko bio fokusiran na učenje.

„Bili smo mladi, učili smo i nismo se još uvek trudili da postanemo svetski poznati, ali sada je došao momenat da polako obaramo neke svetske rekorde“.