Izvor: Tanjug, Blic

On najavljuje mere kojima će se takvo stanje menjati.

Novi sistem bodovanja po kojem je na prijemnom ispitu moguće osvojiti 40 bodova dok uspeh iz skole nosi 60 od maksimalnih 100 doneo je ogromne promene u odnosu na 2017. godinu, i istovremeno otvorio put onim učenicima koji zaista poseduju znanje da to i pokažu.

Šarčević kaže za "Blic" da je primenio ono što je već godinama u toku bavljenja školstvom naučio.

"Dolazimo u situaciju da niko ne uči za pet, pa se onda spuštaju kriterijumi. Recimo niko ne uči hemiju, pa onda onome ko zna za četiri daš pet...", navodi ministar i dodaje da je svrha Ministarstva da se učenici ne uče da bubaju, već da uče sa razumevanjem i u tom smeru će ići i obuka nastavnika.

"Znam da je trenutno stanje takvo, ali ćemo se svim silama truditi da ga promenimo. Iz IPA fondova smo spremili sredstva i celu agendu matura, neće biti samo velika, već i mala, ispitni centri... Ovo je bila prilika da se pokaže da mi znamo da pacijent boluje od toga i toga", napominje Šarčević.

Ministar kaže da će se država i dodatno baviti pomenutim obaranjem kriterijuma u školama.

"Zato će se ići na eksterno ocenjivanje. Ako imate kandidata koji s se upise u osnovnu skolu, radi test sposobnosti, pratite ga i na svake dve godine ide na testiranje, onda znate gde se kreće, na kojim rasponima i šta su mu dobre strane. Onda neće biti namestanja i na kraju će imati potpuno nezavisne ocene", napominje Šarčević.

Stručnjaci smatraju da su nedovoljna priprema učenika i njihova nesposobnost povezivanja gradiva kao rezultat masovnog poklanjanja ocena u osnovnim školama doveli su do toga da broj bodova za upis u srednje škole bude znatno manji, navodi "Blic".