Izvor:RTS Među tri stotine stabala Milorad Drinčić iz Teočina ogledno je pre sedam godina posadio nove sorte šljive. Divna je, kaže, bujnija, ali mu se petra više sviđa. Od roda sa njihovih 15 stabala ispekao je rakiju. "One su otišle u rakiju zato što je bilo velikih oštećenja od grada, tako da nije imalo smisla sad prebirati nešto za tržište. A što se tiče rodnosti, ništa ne zaostaju od stenleja", kaže Milorad. Nove sorte, stvorene u čačanskom Institutu za voćarstvo karakteriše pozno vreme sazrevanja, što je dobro za prodaju. Stručnjaci kažu da su prilikom ukrštanja važni različiti aspekti. "Pre svega otpornost ili tolerantnost na virus šarke, kao ekonomski najznačajnijeg patogena u proizvodnji koštičavih vrsta voćaka, zatim sledi kvalitet ploda, rodnost sorte, stepen prilagođenosti na klimatske prilike", objašnjava Ivana Glišić, naučni saradnik Instituta za voćarstvo. Stvaranje nove sorte, kako u čačanskoj naučnoj instituciji ističu, težak je, dug i skup postupak. "Taj proces može trajati od nekoliko godina do nekoliko decenija, što je bio slučaj kod stvaranja ovih poslednjih sorti šljive. Trajao je i više od dve decenije", ukazao je Nebojša Milošević sa Instituta za voćarstvo. Voćari kažu da su gusta sadnja i činjenica da svake godine imaju očekivani rod još neke od prednosti novopriznatih sorti šljive, pa veruju da će se stabla divne i petre uskoro naći u mnogim zasadima.