Prema svemu što smo pročitali i uspeli da saznamo da bi koliko- toliko dočarali nekadašnje državne praznike, kao i sadašnje, prvo saznanje do koje smo došli je da su državni praznici ranije bili deo ideološkog sklopa, ali svi su im se radovali, a sada su nekako isprazni. Ne doživljavamo ih kao svečanost, kao nešto što je drugačije od ostalih dana – osim što se tih dana ne radi. Državni praznici su stvar identiteta jedne države, mada nije redak slučaj u svetu da je taj identitet više u vezi s vladajućom ideologijom, nego s istinskom tradicijom i istorijom. A s obzirom na datume koje smo obeležavali ili ih obeležavamo, naša država mogla bi da se svrtsta u one koje ideologiju ipak stavljaju ispred tradicije.