Izvor: Tanjug
Pariski dnevnik, u prvom tekstu, ukazuje da "razmena teritorija zasnovana na čisto etničkim kriterijumima zabrinjava" i da se "u debati o eventualnoj izmeni granica između dve strane međusobno sudaraju etika i pragmatizam".
List prenosi objašnjenje francuskog geografa Mišela Fušea, koji kaže da "ne treba mešati nepovredivost i neprikosnovenost granica".
"Granice su nepovredive sa stanovišta međunarodnog prava, to jest ne mogu silom biti dovedene u pitanje, ali nisu neprikosnovene: mogu se pomeriti ako dve strane postignu sporazum", kaže Fuše.
Priznat 1975. na Helsinškoj konferenciji S S SR-a i Zapadnjaka, a svečano predstavljen 1990. Pariskom poveljom, ovaj princip je, napominje "Mond", omogućio nemačko ujedinjenje nakon pada Berlinskog zida.
"Između 1989. i 1992, u Evropi - uključujući Ukrajinu i Belorusiju - bile su uspostavljene 22 nove granice, duge 11.149 kilometara", izračunao je Mišel Fuše.
Pariski list napominje da bi, u slučaju teritorijalne razmene između Beograda i Prištine, međutim, prvi put bilo reči o novim granicama iscrtanim na čisto etničkoj osnovi, a ne više na ranijim administrativnim linijama konstitutivnih republika ili autonomnih regiona bivše Jugoslavije.
Komentari (0)
Ne postoji komentar!