Sve veći je broj dece u Srbiji koja boluju od dijabetesa. Alarmantni podaci da je svako treće dete u Srbiji gojazno. Pravilan izbor namirnica, konzumiranje voća i povrća i redovna fizička aktivnost glavni su faktori u prevenciji gojaznosti i njenih posledica kao što je dijabetes, zaključak je učesnika panela na temu borbe protiv dijabetesa u organizaciji kompanije Delez Srbija.

U susret Svetskom danu dijabetesa koji se obeležava 14.novembra, učesnici panela su akcenat stavili na decu i na važnost pravovremenih reakcija još od detinjstva.

Prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, endokrinolog iz Kliničkog centa Srbije, naglasak stavlja na stomačnu gojaznost, koja je glavna karakteristika premetaboličkog i metaboličnog sindroma koji povećava rizik za nastanak dijabetesa, ali i drugih bolesti. Istraživanja koje je radila potvrdila su  prisustvo metaboličkog sindroma kod 37 odsto gojazne dece i omladine, dok je preostalih 63 odsto imalo premetabolički sindrom, odnosno samo povećan obim struka ili povećan obim struka i još jedan faktor rizika, najčešće nizak HDL holesterol.

Učestalost metaboličkog sindroma povećavala se statistički značajno sa godinama: kod gojazne dece od 7-15 godine iznosila je 34.8 odsto, adolescenata od 16 do 20 godine 38.9 odsto, mladih od 20 do 30 godine – 58.1 odsto, dok je kod odraslih zabeleženo 38 odsto.

“Stomačna gojaznost je odgovorna za depresiju kod adolescenata i mladih, citokini iz masnog tkiva utiču na razgradnju triptofana, koji je odgovoran za nastanak hormona sreće, pa se umesto toga stvaraju produkti koji dovode do brojnih poremećaja i depresije. Blagovremena reakcija i preventiva uzuzetno su važni, zdrava mediteranska ishrana i fizička aktivnost koja podrazumeva barem sat vremena brzog hoda. Kad smršamo, smanjujemo stomačnu gojaznost, a imamo povoljne efekte i na regulaciju masnoća, krvnog pritiska i nivoa šećera, i na taj način sprečavamo ili korigujemo već postojeći premetabolički ili metabolički sindrom. Pre više od deset godina osmislila sam jelovnike koji su namenjeni zdravoj porodici u cilju prevencije gojaznosti, šećerne bolesti, povišenih masnoća i krvnog pritiska i vaskularnih komplikacija. Postoji osam individualno podešenih jelovnika različitog kalorijskog unosa od niskokalorijskih, redukcionih do onih visokokalorijskih namenjenih deci u razvoju i sportistima”.

Činjenica da se deca u 21.veku manje kreću u odnosu na period od pre nekoliko decenija, prema rečima prof. dr Vladimira Koprivice, mora da podstakne sve činioce u društvu da se pokrenu i naprave važne korake kako bi se fizička aktivnost od ranog detinjstva povećala. Dodatno, važno je da se prave individualni pristupi u osmišljavanju fizičke aktivnosti.

“Kretanje je čoveku od prirode zadato i ima veliki značaj u svim životnim dobima. Izuzetan značaj ima za decu za njihov biološki i unutar njega motorički razvoj, ali i za psihološki i socijalni. Tako jedinstvo biološkog, psihološkog i socijalnog razvoja čini osnovu zdravlja, sposobnosti i srećne budućnosti. Društvo mora kroz brojne aktivnosti u porodici, školi, školicama vežbanja i sportskim organizacijama da omogući mladima stručno vođeno vežbanje“.

Bojana Marković, iz Udruženja za borbu protiv dijabetesa Plavi krug, istakla je da je podrška važna, ali isto tako  i da se o ovoj bolesti, kako deca i roditelji žive sa njom, ali i načinima prevencije, priča neprestano.

“Podrška je izuzetno važna za prihvatanje dijabetesa, ali i bilo kog drugog zdravstvenog problema, posebno kada su u pitanju mlade osobe i deca, kao i njihovi roditelji. Uz podršku lakše se prihvataju i savladavaju svakodnevne obaveze koje dijabetes sa sobom nosi. Mi u Plavom krugu nudimo kontinuiranu podršku kroz adekvatnu edukaciju pacijenata, stručna predavanja, rad sa iskusnim psiholozima i kroz razmenu iskustva pacijenata (nove terapije, medicinska pomagala) koja mnogo znači”.

Kad se uspostavi dijagnoza da je dete obolelo od dijabetesa, lečenje predstavlja složen proces, od terapije insulinom, primenom odgovarajuće ishrane, fizičke aktivnosti i psihološke potpore. Ipak, Mr.sc.med.dr Veroslava Stanković iz Visoke zdravstvene škole strukovnih studija u Beogradu, u prvi plan stavlja prevenciju.

Statistika pokazuje da je veliki broj dece u Srbiji gojazno. Zato je neophodno da se od najranijeg detinjstva deca uče pravilnoj ishrani i važnosti pojedinih grupa namirnica, ali i štetnosti brze hrane i slatkiša. Decu treba učiti i da je doručak obavezan obrok, da ostale obroke ne bi trebalo preskakati i obavezno uzeti jednu voćku između obroka. Pravilan izbor namirnica, uobročenost i fizička aktivnost su glavni faktori u prevenciji gojaznosti i njenih posledica.