Za početak se evro koristio u platnom prometu i za bezgotovinska plaćanja a tri godine kasnije novčanice i novčići evra ušli su u opticaj u zemljama zone evra koja je narasla na 12 članica jer im se u medjuvremenu priključila Grčka.

Dve decenije kasnije evro je postao integralni deo svakodnevnog života i olakšao trgovinu, putovanja, studiranje, život i rad u inostranstvu, ocenila je Evropska centralna banka (ECB).

"Banknote i kovanice evra su opipljiv, svakodnevni podsetnik na slobodu, pogodnosti i prilike koje EU omogućava", istakli su u centralnoj banci zone evra koja, kako navodi, obezbedjujući stabilnost evra doprinosi ekonomskom rastu i blagostanju zemalja koje koriste jedinstvenu valutu.

Zajednička valuta je smatrana rešenjem za neprestane sporove o deviznom kursu koji su obeležili evropsku politiku posle Drugog svetskog rata i kao logični produžetak evropske bescarinske zone.

Zona evra je s godinama rasla, kao i Evropska unija.

EU, koja je 2002. imala 15 članica, 2004. se priključilo deset mahom bivših komunističkih zemalja, 2007. su ušle Bugarska i Rumunija a 2013. Hrvatska.

U međuvremenu je sedam od 13 "novih" članica EU zamenilo svoje valute zajedničkom.

Prva je to uradila Slovenija, 2007, a sledili su Kipar i Malta 2008, Slovačka 2009, Estonija 2011, Letonija 2014. i Litvanija 2015.