Izvor: Tanjug

Za Federiku Mogerini, Maju Kocijančić i "sve ostale u EU", Đurić je imao pitanje - da li će i na koji način reagovati na pretnje iz Prištine, koje su "izazov miru i stabilnosti u ovom delu Evrope".

Đurić je na vanrednoj konferenciji za novinare naveo da je Haradinaj sinoć za albanske medije rekao da od Nove godine više neće biti fizičkih prepreka na granici Kosova i Albanije, ni prisustva kontrole.

"Uoči Nove godine oni planiraju da uklone granicu - za nas između Srbije, za njih - između nezavisnog Kosova - i Albanije", rekao je Đurić, dodajući da je to već 28. izjava u kojoj neko od albanskih zvaničnika, bilo sa Kosova, bilo iz Albanije, poziva na prisajedinjenje naše južne teritorije Albaniji, ovog puta propraćene i pretnjama ratom.

Đurić kaže i da su intenzivni napadi počeli onog trenutka kad je Srbija, odnosno njeno rukovodstvo, odlučilo da se bori za to da se na Kosovu, u interesu svih, traži i pronađe kompromisno rešenje i da se konačno utvrdi ta granica.

Jer, kako kaže, za nas i dobar deo čovečanstva ta je granica jedno, a za SAD i deo EU nešto drugo.

"Tog trenutka kad je Srbija odlučila da nađe rešenje u cilju prevazilaženja sukoba i mirne budućnosti obrušila se najžešća moguća lavina napada, neutemeljenih uvreda često i iz međunarodne zajednice i dela regiona, uključujući jednu zemlju regiona koja bi volela da je priznala nezavnost KiM, ali sticajem okolnosti nije", tvrdi Đurić.

Prema njegovim rečima, to pokazuje "patološku potrebu" dela međunarodne zajednice i dela regiona da Srbija ne dobije ništa za sebe i da zauvek i Srbija i njen narod budu poraženi i poniženi i da ishod bude onakav kako su ga oni zamislili.

Đurić je, "prozivajući" zvaničnike međunarodne zajednice i tražeći da se odrede prema najnovijim pretnjama iz Prištine, napomenuo da ukoliko oni to ne urade onda bar "treba da nam objasne i odgovore gde i kada i sa kim su pregovarali o tome da se briše granica na mestu za koje čak i one zemlje koje su priznale tu nezavisnost kažu da tu postoje".

Da li bi ćutali kada bi neko tako za Novu godinu rekao i doneo odluku da se briše granica između Beograda i Banjaluke ili bi bila drugačija reakcija, zapitao je Đurić i dodao da "se zna odgovor na to pitanje".

"Brisel će malo sačekati na Vučića"

Na pitanje kada će biti nastaljen dijljalog Beograda i Prištine, Đurić je rako da će Brisel malo sačekati da ponovo vidi predsednika Srbije Aleksandra Vučića s obzirom na to da je izostala svaka podrška njegovim idejama za rešenje pitanja Kosova i Metohije i odnosa Srba i Albanaca.

Rekao je i da predsednik Vučić neće putovati u Njujork krajem meseca na zasedanje Generalne skupštine UN i da tamo neće biti nikakvog sastanka u vezi sa Kosovom i Metohijom.

Podsetio je da, kada je rukovodstvo Srbije započelo borbu za kompromisno i pronalaženje racionalnog puta za rešavanje odnosa Srba i Albanaca, "sručila lavina napada i kritike, pre svega na predsednika Vučića".

Kako je rekao, predsednik Vučić je založio svoj autoritet i znanje u borbi za kompromis, a na njega se srušila lavina napada i on je u tome ostao, praktično, potpuno sam.

Tada, kaže, ne da nije bilo podrške, nego je bilo ili ćutanje i "pranje ruku" ili "najstrašniji napadi iz dela međunarodne zajednice".

"Zato će oni sada malo da sačekaju da vide Aleksandra Vučića i malo će sačekati na taj sastanak", rekao je Đurić.

"Sednica Vlade i predstavnika Srba sa KiM u oktobru"

Direktor Kancelarije za KiM najavio je da će zajednička sednica Vlade Srbije i srpskih predstavnika sa Kosova i Metohije biti održana u oktobru i da će na njoj biti finalizovan investicioni plan za opštine sa srpskom većinom.
Dodao je da je održan prvi pripremni sastanak za zajedničku sednicu i istakao da će tokom ovog mandata biti izvršena najveća ulaganja u srpske sredine i delove KiM gde za tim ima potrebe i koji se, kaže, osećaju kao deo našeg sistema i zemlje, za više od poslednje dve decenije.

"To, između ostalog podrazumeva osavremenjivanje i postizanje pune održivosti fabrike 'Lola-fot' u Lešku, kao i obnovu i početak proizvodnje u pogonu 'Prva petoletka' u Leposaviću", rekao je Đurić.

Takođe, pomenuo je izgradnju Trepčine fabrike baterija i akumulatora, obnovu pogona "Simpa" u Zubinom Potoku, IT centar u Kosovskoj Mitrovici, završetak izgranje banjskog kompleksa "Rajska banja" u Banjskoj, završetak povratničkog naselja "Sunčana dolina".

Kada je reč o poljoprivredi, najavio je i izgradnju novih prerađivačkih kapaciteta, pogona za uzgoj stoke u Ranilugu , Klokotu, Pomoravlju...

Pored toga, rekao je da slede obnova škola i vrtića, kao i izgradnja novih škola u Babinom mostu, gde ima više od 100 đaka u osnovnoj školi, u srbičkoj opštini, u Suvom grlu.

Najavio je i izgradnju novog objekta kliničko-bolničkog centra u Gračanici, ka kojoj, kaže, gravitira 63.000 ljudi, koji će dobiti savremenu bolnicu, uz obnovu KBC-a u Kosovskoj Mitrovici.

"To je prava borba za ostanak i opstanak Srba na KiM. Kao što smo za porodicu Kovačević obezbedili traktor, koji možemo da uručimo već ovih dana, tako ćete videti i rešavanje svakog probelma i otvorenog pitanje naših ljudi na KiM, jer je to naše najsnažnije sredstvo naše borbe, od koje nikada nećemo odustati", poručio je Đurić.