Izvor: FoNet

"Mislim da je, onoliko koliko je naš interes da se priključimo EU, i interes EU da proširenjem pokrije Balkan. EU je, prvo i najvažnije, mirovni projekat i to uspešan jer po prvi put u istoriji imamo dugoročni mir u Evropi", rekla je Ana Brnabić u intervjuu za Dojče vele.

Komentarišući to što je jedan od uslova da se Srbija pridruži EU potpisivanje pravno-obavezujućeg sporazuma o mirnim odnosima sa Kosovom, ona je rekla da je za Srbiju najbliži mogući termin za pristupanje EU 2025., tako da misli da do 2025. postoji mogućnost da se zapravo potpiše dugoročni dogovor o normalizaciji sa Prištinom.

"Ne kažem da će se to desiti. Kažem da je Srbija tome privržena. Ne zavisi to samo od Srbije, zavisi i od Prištine kao i od naših saveznika. Tako da mislim da idemo u pravcu EU. Za mene je važno da zaista implementiramo sve reforme tako da kao društvo politički i ekonomski budemo zreli za EU", rekla je Ana Brnabić.

Ona je rekla da je netačno da je Srbija ide u EU samo zbog novca.

"Uvek smo govorili našim građanima da ne možemo i nećemo da gledamo na EU kao na ćup sa novcem. Da bolji kvalitet života, radna mesta i bolje plate moraju doći od nas samih i snage naše ekonomije. Želimo da budemo deo EU jer je to mirovni projekat i jer delimo vrednosti sa EU", navela je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, Srbija u EU ide sa drugim ciljem.

"Sad, drugo je pitanje da li ćemo do 2025. biti spremni da se pridružimo EU. Ako mene pitate, da EU sad kaže da sutra možemo da se pridružimo, ja bih rekla 'ne' jer još nismo spremni. Jer u suprotnom bismo imali proširenje u kojem i Srbija i Evropa prolaze loše. Više me zanimaju same reforme", navela je Ana Brnabić.

Ona je rekla da u Srbiji postoji sloboda medija i da se ne slaže sa ocenama da se pogoršava atmosfera u kojoj rade novinari.

"Predstavnici medija su tražili da imamo koordinaciono telo u mom kabinetu koje će, paralelno sa radom na medijskoj strategiji, raditi da reši ad hoc probleme medija u Srbiji. I na to smo pristali. Radimo na tome. Sastaju se jednom mesečno i već rešavaju probleme. Znate, moja Vlada je prva koja je zapravo implementirala politiku otvorenog pristupa podacima", rekla je Ana Brnabić.

Govoreći o pitanju ratnih zločina, ona je kazala da je Srbija ubedljivo najbolji primer u regionu kako se treba odnositi prema ratnim zločinima.

"Nikako ne možete da negirate sve što je Srbija uradila u pogledu ratnih zločina od 2000. godine. U poslednjih 18 godina je urađeno daleko najviše od svih ostalih zemalja u regionu", rekla je Ana Brnabić i dodala da je apsolutno ponosna kako je Srbija obradila probleme iz prošlosti.

Upitana da li je ponosna i na trend u Srbiji, na koji ukazuje EU, da se nekadašnji ratni zločinci posmatraju kao heroji ili uzori i da li ih podržava, ona je rekla: "Ne, ne podržavam".

Na primedbu da su neki osuđeni za ratne zločine kao Vladimir Lazarević i Nikola Šaionović rehabilitovani u javnom životu Srbije, ona je rekla da su oni izdržali kazne i pušteni.

"Hoćete da ih zatočimo negde u Srbiji tako da im niko više ne vidi lice", upitala je Brnabić.

Na primedbu da EU tvrdi da Srbija nije uradila dovoljno u toj oblasti, ona je navela da možda može više.

"Možda možemo više i uradićemo više da obezbedimo vladavinu prava u Srbiji i da se suočimo sa prošlošću i okrenemo budućnosti. Srbija će odraditi svoj deo, ali bih upozorila sve da ne gledaju samo u Srbiju već da pogledaju šta rade druge zemlje regiona", kazala je Ana Brnabić.

Upitana da li to što će uraditi treba da obuhvati i priznanje da je masakr u Srebrenici bio genocid, Brnabić je rekala da ne misli da je strašni masakr u Srebrenici bio genocid.

"To je bio gnusni zločin. Ratni zločin. Nisam ponosna na to. To nije urađeno u ime srpskog naroda i Srbija ne može kolektivno biti okrivljena za ono što se tamo desilo", rekla je Ana Brnabić i dodala da je genocid kada pobijete celu populaciju, žene, decu, a to u Srebrenici nije bio slučaj.