Izvor: Novosti

Još mnogo toga ne razumemo o anksioznosti i mentalnim bolestima, ali naučnici su skoro saglasni da se većina razvije kroz kombinaciju genetskih i faktora sredine. Studija Univerziteta u Viskonsinu sada upozorava da anksiozni roditelji imaju veliku šansu da ovu svoju osobinu prenesu na potomke.

Naučnici su dugo istraživali anksioznost u porodici i mislili da se prenosi tako što dete posmatra nervoznog roditelja, pa i samo postaje takvo. Studija sprovedena na majmunima, ipak, pokazuje da je stvar u genima. Budući da je reč o primatima sličnim nama, naučnici veruju da rezultati mogu da se primene i na ljude. Analizom strukture mozga u anksioznim porodicama majmuna ustanovljene su sličnosti, pa tako mozak anksioznih roditelja i dece liči u delu koji je zadužen za odgovor na strah.

Naučnici veruju da je brzo ustanovljavanje anksioznosti veoma važno, jer deca koja prve simptome dožive u ranom detinjstvu imaju veliku šansu da razviju depresiju ili anksioznost kasnije tokom života. Preterana stidljivost i veliki strah praćen mučninom prilikom polaska u školu, neki su od alarmantnih signala.