Smederevski vajar autor spomenika u Andrićgradu

|   Info
NA VIDOVDAN je u Andrićgradu otkriven spomenik braći Sokolović – Mehmed-paši i Svetom Makariju, obnovitelju Pećke patrijaršije.

Spomenik je delo vajara iz Smedereva Zorana Kuzmanovića, čija skulptura Gavrila Principa je već  postavljena u Beogradu, a otkriće ga predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Otkrivanje spomenika braći Sokolović b  upriličeno  je  u okviru  Vidovdanskih svečanosti u Višegradu. Bio je to povod za razgovor sa najvećim živim smederevskim vajarom, Zoranom Kuzmanovićem, čija će  skulptura, eto, posle Gravila Principa, u večnost kroz bronzu  materijalizovati dvojicu  rođaka Sokolovića, Mehmed –pašu i Makarija.

 

KCN: Zorane, ponovo saradnja sa Republikom Srpskom i delo  iz ,, bosanske,, prošlosti sa velikim uticajem na  kulturu i  civilizaciju celog  srpskog bića? Posle Gavrila Principa, sada  ,, dve ljudeskare,,  kako je rekao Emir Kusturuca, srpske i bosanske istorije. Koliki je to bio izazov ?

Kuzmanović: Kada mi je profesor Kusturica predstavio svoju ideju za podizanje spomenika braći Sokolović bilo mi je jasno da se radi o projektu nesvakidašnjeg značaja.

 Da bi što bolje odgovorio na zadatak na neki način preselo sam se u dramu šesnaestog veka. Na osnovu dostupne istorijske građe pokušao sam da sagledam vizure braća  i doživim kontekst tog vremena. Skulpturalna predstava braće Sokolovića  je  susret dvojice braća.

  KCN: Kakva si estetska  i ,, zantska,, skulptorska rešenja  ponudio u ovoj skulpturi.

Kuzmanović :Akcenat je na narativu. dok stoje na sceni istorije  braća se jedan drugome u dobrom raspoloženju obraćaju. Kroz kompoziciju pokret i govor tela svako na svoj način govori o svom položaju, međusobnim odnosima i svojim težnjama. Te  ruke koje se dodiruju i ukrštaju su poruka o mogućnosti  pomirenja i prihvatanja  različitosti kod drugih.

 

KCN: Šta je bila ideja? Emir Kusturica kaže da je reč o ,, dve ljudeskare,, koje dokazuju da se može miriti naizgled nepomirivo!?

Kuzmanović: Po mom mišljenju  skulptura braće Sokolovića ima ulogu da na očigledan, direktan i poetski način pokaže

da bratska ljubav može da pobedi nepobedivo i pomiri nepomirivo i da ima istinsku snagu da se uzdigne iznad  religije i države

 

KCN: Da li će Zoran Kuzmanović, najčuveniji smederevski živi vajar, biti autor skulpture o najpoznatijem Smederevcu i  utemljivaču grada – despotu Đurđu Brankoviću?

Kuzmanović: - Ha, ha, bilo bi lepo, ali i ja bih Vas voleo da vidim kao direktora RTS-a, kao Smederevca i kvalitetnog novinara. Ali, to su samo lokalpatriotske i prijateljske  želje. Kada je u pitanju  izrada  tako važnog i kapitalnog projekta za Smederevo, a nadam se da  će javna rasprava  dati pozitivan ishod, mora se ispoštovati konkursna procedudra, da bi se pronašlo najbolje rešenje. Ja ću konkurisati i ponuditi svoje  umetnčkog i vajarsko rešenje za spomenik  Despotu Đurđu. Pa neka komisija odluči, kažem i ponavljam dobro je  što će biti raspisan konkurs, jer ćemo samo tako doći do najtransparentnijeg i najboljeg rešenja za spomenik.

KO SU BILI MEHMED PAŠA I MAKARIJE SOKOLOVIĆ

 

Mehmed-paša Sokolović je rođen 1505. godine u selu Sokolović u blizini grada Rudo. Poreklom je bio Srbin. Školovao se u manastiru Mileševa, a kada je napunio 15. godina odveden je da bude janjičar. Školovao se u Jedrenskom saraju i tamo je ostao 13. godina. Učestvovao je u Mohačkoj bitci koja je vođena 29.avgusta 1529. godine imeđu Ugarske i Osmanlija, a Osmanlije su odnele pobedu. Oko 1535. godine je ratovao protiv Persije, a zapovednik Osmanke flote je postao oko 1545. godine. Iste godine kada je postao zapovednik on je krenuo u pohod na Habzburšku monarhiju i Temišvar. Obnovio je Pećku patrijaršiju uz dozvolu sultana 1557. godine,a na taj presto postavljen je  Makarije Sokolović (bio je rođak Mehmedu Sokoloviću). Proglašen je za Velikog vezira Porte 28. juna 1565 od strane Sultana Sulejmana I Veličanstvenog. Krenuo je u pohod u Ugarsku 1566. godine i nakon što su se spremali da osvoje grad Siget samo jedan dan pre osvajanja iznenadno umire sultan Sulejman I. Mehmed nije hteo nista da kaže vojsci zato što je mislio da će to loše uticati na njih. Sokolović je ubijen u atentatu 1579. godine, a sahranjen je u Istanbulu.

 

Ostavio je iza sebe nekoliko mostova koje je naredio da se naprave: most preko Drine u Višegradu, Arslanagića most u Trebinju, most na ušću Žepe, Kozju Ćupriju u Sarajevu i Vezirov most u Podgorici. U svom rodnom gradu izgradio je džamiju, a u Beogradu, na Kalemegdanu, česmu.

 

ZORAN KUZMANOVIĆ – VELIKI  SRPSKI  VAJAR

 

Zoran Kuzmanović  je rođen 1967. godine u Smederevu

- 1993. Diplomirao na FLU u Beogradu u klasi profesora Nikole Jankovića.

- 1994. postaje član ULUS-a

- 2002. Završio magistarske studije kod mentora profesora Vladimira Komada.

- 2003. Rukovodilac ”Umetničke radionice Kuzman”

- 2010. Zaposlen na vajarskom odsekuFakulteta likovnih umetnosti u Beograduu zvanju umetničkog saradnika.

- 2014. Doktorirao na Umetničkim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu.