Izvor: FoNet, Beoinfo

Obraćajući se prisutnima na svečanoj akademiji u objektu „Centralna kula”  Memorijalnog centra "Staro sajmište”, Šapić je rekao da su "srpski narod, Grad Beograd i Beograđani kroz čitavu svoju istoriju patili i stradali", ali su se uvek trudili da budu širokogrudi i da pomognuo kome god su mogli i koliko je to bilo u njihovoj moći, preneo je Beoinfo.

"Čuli smo ovde da je jedan deo pripadnika jevrejskog naroda uspeo da preživi te strašne zločine zahvaljujući upravo srpskom narodu koji ih je sakrivao i na taj način spasio sigurne smrti", rekao je  Šapić i dodao da je u ovim teškim vremenima u kojima se danas nalazi čitav svet potrebno negovati istoriju sećanja i dobre odnose koje imaju jevrejski i srpski narod.

Šapić je naveo da je Beograd krasilo kroz čitavu svoju istoriju to što je, iako je prolazio kroz mnoge teške momente i mnogo puta uništavan, uvek bio otvoren i primao sve raširenih ruku bez obzira na naciju i veru.

"Beograd je i danas takav i dokle god budem imao priliku da budem prvi među jednakima potrudiću se da i dalje negujem tu vrstu raspoloženja i atmosfere koju, mislim da je oduvek krasila Beograd", istakao je Šapić.

Predsednik Jevrejske opštine Beograd Aron Fuks i predsednik Bnei Brit Srbija Ladislav Mezei podsetili su na itorijat stradanja Jevreja u Beogradu, ukazujući da obeležavanje sećanja na žrtve Holokausta ima višestruki značaj, a najvažniji je da žrtve ostaju upamćene - ne samo kao broj, već kao ljudska bića koja su ubijena samo zato što su pripadala jednom narodu.

Svečanosti su prisustvovali predstavnici Vlade Srbije i predstavnici diplomatskog kora. Održan je muzičko-scenski program čija je tema bila umetnički prikaz hronologije Holokausta u Beogradu od početka rata do 10. maja 1942. godine.

Na teritoriji Beograda stradalo je više od 11.000 Jevreja, Beograđana, Jevreja iz Banata, centralne i južne Srbije i jevrejskih izbeglica iz Austrije i Čehoslovačke. Jevreji muškarci zatvarani su u logorima Topovske šupe i Banjica, a svi su streljani do decembra 1941.

Početkom decembra 1941. otvoren je logor Sajmište, gde je zatvoreno više od 6.000 žena i dece. Svi su ubijeni do 10. maja 1942. Najviše je stradalo beogradskih i banatskih Jevreja, blizu 93 odsto.

U Srbiji je od 39.282 Jevreja, prema podacima Državne komisije za utvrđivanje okupatora, stradalo njih oko 88 procenata.