Bračni par Danijel i Jelena Martinović odlučili su da svoju ljubav prema cveću pretvore u posao. Uprkos velikoj tržišnoj konkurenciji, u razvijanje biznisa krenuli su hrabro: sa verom u sebe i budžetom od tek 100 evra:

-Imala sam višak slobodnog vremena tokom leta i želela sam da to slobodno vreme upotpunim. Suprug i ja volimo cveće. Na početku smo imali neverovatnih 200 saksija hrizanteme. To je bilo jako smešno, jer je u tom periodu bilo proizvođača sa po deset hiljada saksija. Mi smo krenuli sa tako malo, nismo znali kakvo je tržište, a ni ljudi nas nisu znali, bili smo novi. Krenuli smo i to se razvijalo sve više i više. Bilo je rizično, kao i kad se krene sa bilo kojim drugim poslom, jer nikada ne znate kako će to proći kod ljudi. Polako su ljudi počeli da nas upoznaju –rekla je Jelena.

Već pet godina bave se prolećnom i jesenjom proizvodnjom: od surfinija i petunija, preko veoma popularnog balkonskog cveća, pa sve do hrizantema. Njihova tri plastenika, koje su sami sklapali, trenutno su puna ovog cveća. Danijel kaže da je mnogo toga potrebno uraditi da bi cvet bio kvalitetan:

-Pre svega su potrebni ljubav i pažnja, pa onda priprema zemljišta. Ako lepo pripremite sve, onda i proizvod bude dobar. Zatim ide prihrana, zaštita od svega što postoji, provetravanje plastenika da ne bi došlo do vlage i tako dalje. Trenutno imamo oko 12 hiljada cvetova, a počeli smo sa oko dve hiljade. Nismo se uplašili što drugi imaju više od nas. Kako smo ušli u posao, tako smo i non stop ulagali –rekao je Danijel.

Jelena radi kao vaspitačica u jagodinskom Domu učenika srednjih škola, a Danijel se bavi molerajem. Zbog toga i nije lako, jer se posao u plasteniku zahteva svakodnevno angažovanje: i ujutru i uveče, a u posao je uključena cela porodica. Pored njih dvoje, pomažu i majka Srbijanka, otac Goran, sestra Ana i sestričina Lena:

-Ona unosi neku pozitivnu energiju u ceo posao i voli cveće. Sva sreća pa je moj otac tu stalno. Ako se ujutru ne otvori plastenik kada grane sunce, mi već uveče nemamo ništa –kaže Jelena, dok majka Srbijanka sa osmehom kaže:

-Nije da nije naporno, ja to najviše osetim. Českanje traje sat-dva i svaku biljku moraš da uhvatiš –kaže ona.

Bilo je i kritičnih situacija, kada je nevreme znalo da napravi velike probleme. Vetar je jednom odneo plastenik, a i sa drugim bi bila ista situacija da ga nisu zadržavali. Sve u svemu, drago im je što za njihovo cveće vlada interesovanje širom Srbije:

-Šaljemo cveće širom zemlje: u Svilajnac, Negotin, Zaječar pa i na Kosovo. Društvene mreže su nam dosta pomogle u tome. Šaljemo ponude, ljudi nas prate i naručuju. Jedna baka je poslala cveće svojoj ćerki za Beč. Imamo saradnju sa cvećarama, ljudima koji prodaju na pijacama i naravno, Jagodina je naše glavno tržište za sad –istakla je Jelena.

Korona virus nije uticao  na njihovu proizvodnju. Tokom proleća, cveće koje su zasadili u tom periodu je prodato za deset dana. Ipak, ističu da se samo od ovoga još uvek ne može živeti i da za tako nešto treba da prođe više od deset godina. Martinovići planiraju da u budućnosti zasade još vrsta cveća, kako bi njihova cvetna priča, što je i naziv njihovog gazdinstva, bila još bogatija.

D.M.
Foto: Saša Jović